Недеља парализованог
(Јн. 5,1-15)

 

[Return to Index]

 

5:1  After this there was a feast of the Jews, and Jesus went up to Jerusalem.

 

2  Now there is in Jerusalem by the Sheep Gate a pool, in Hebrew called Bethzatha, which has five porticoes.

 

3  In these lay a multitude of invalids, blind, lame, paralyzed.

 

 

4

 

 

 

 

 

5  One man was there, who had been ill for thirty-eight years.

 

6  When Jesus saw him and knew that he had been lying there a long time, he said to him, "Do you want to be healed?"

 

7  The sick man answered him, "Sir, I have no man to put me into the pool when the water is troubled, and while I am going another steps down before me."

 

8  Jesus said to him, "Rise, take up your pallet, and walk."

 

9  And at once the man was healed, and he took up his pallet and walked. Now that day was the sabbath.

 

10  So the Jews said to the man who was cured, "It is the sabbath, it is not lawful for you to carry your pallet."

 

11  But he answered them, "The man who healed me said to me, 'Take up your pallet, and walk.'"

 

12  They asked him, "Who is the man who said to you, 'Take up your pallet, and walk'?"

 

13  Now the man who had been healed did not know who it was, for Jesus had withdrawn, as there was a crowd in the place.

 

14  Afterward, Jesus found him in the temple, and said to him, "See, you are well! Sin no more, that nothing worse befall you."

 

15  The man went away and told the Jews that it was Jesus who had healed him.

1 ΜΕΤΑ ταῦτα ἦν ἡ ἑορτὴ τῶν Ἰουδαίων, καὶ ἀνέβη ὁ Ἰησοῦς εἰς Ἱεροσόλυμα.

 

2 ἔστι δὲ ἐν τοῖς Ἱεροσολύμοις ἐπὶ τῇ προβατικῇ κολυμβήθρᾳ, ἡ ἐπιλεγομένη ἑβραϊστὶ Βηθεσδά, πέντε στοὰς ἔχουσα.

 

3 ἐν ταύταις κατέκειτο πλῆθος πολὺ τῶν ἀσθενούντων, τυφλῶν, χωλῶν, ξηρῶν, ἐκδεχομένων τὴν τοῦ ὕδατος κίνησιν.

 

4 ἄγγελος γὰρ κατὰ καιρὸν κατέβαινεν ἐν τῇ κολυμβήθρᾳ, καὶ ἐταράσσετο τὸ ὕδωρ· ὁ οὖν πρῶτος ἐμβὰς μετὰ τὴν ταραχὴν τοῦ ὕδατος ὑγιὴς ἐγίνετο ᾧ δήποτε κατείχετο νοσήματι.

 

5 ἦν δέ τις ἄνθρωπος ἐκεῖ τριάκοντα καὶ ὀκτὼ ἔτη ἔχων ἐν τῇ ἀσθενείᾳ αὐτοῦ.

 

6 τοῦτον ἰδὼν ὁ Ἰησοῦς κατακείμενον, καὶ γνοὺς ὅτι πολὺν ἤδη χρόνον ἔχει, λέγει αὐτῷ· θέλεις ὑγιὴς γενέσθαι;

 

7 ἀπεκρίθη αὐτῷ ὁ ἀσθενῶν· Κύριε, ἄνθρωπον οὐκ ἔχω, ἵνα ὅταν ταραχθῇ τὸ ὕδωρ, βάλῃ με εἰς τὴν κολυμβήθραν· ἐν ᾧ δὲ ἔρχομαι ἐγώ, ἄλλος πρὸ ἐμοῦ καταβαίνει.

 

8 λέγει αὐτῷ ὁ Ἰησοῦς· ἔγειρε, ἆρον τὸν κράβαττόν σου καὶ περιπάτει.

 

9 καὶ εὐθέως ἐγένετο ὑγιὴς ὁ ἄνθρωπος, καὶ ἦρε τὸν κράβαττον αὐτοῦ καὶ περιεπάτει. ἦν δὲ σάββατον ἐν ἐκείνῃ τῇ ἡμέρᾳ.

 

10 ἔλεγον οὖν οἱ Ἰουδαῖοι τῷ τεθεραπευμένῳ· σάββατόν ἐστιν· οὐκ ἔξεστί σοι ἆραι τὸν κράβαττον.

 

11 ἀπεκρίθη αὐτοῖς· ὁ ποιήσας με ὑγιῆ, ἐκεῖνός μοι εἶπεν· ἆρον τὸν κράβαττόν σου καὶ περιπάτει.

 

12 ἠρώτησαν οὖν αὐτόν· τίς ἐστιν ὁ ἄνθρωπος ὁ εἰπών σοι, ἆρον τὸν κράβαττόν σου καὶ περιπάτει;

 

13 ὁ δὲ ἰαθεὶς οὐκ ᾔδει τίς ἐστιν· ὁ γὰρ Ἰησοῦς ἐξένευσεν ὄχλου ὄντος ἐν τῷ τόπῳ.

 

 

14 μετὰ ταῦτα εὑρίσκει αὐτὸν ὁ Ἰησοῦς ἐν τῷ ἱερῷ καὶ εἶπεν αὐτῷ· ἴδε ὑγιὴς γέγονας· μηκέτι ἁμάρτανε, ἵνα μὴ χεῖρόν σοί τι γένηται.

 

15 ἀπῆλθεν ὁ ἄνθρωπος καὶ ἀνήγγειλε τοῖς Ἰουδαίοις ὅτι Ἰησοῦς ἐστιν ὁ ποιήσας αὐτὸν ὑγιῆ.

 

          Шири контекст

 

     Пето поглавље представља једну заокружену целину. Наше данашње чтеније обухвата првих петнаест стихова овог поглавља, са темом о излечењу парализованог. Иако је данашње чтеније изолована перикопа, у оквиру текста и мисаоне целине петог поглавља исцељење парализованог служи као увод поглавља и основа за Христов дуги монолог. Христово учење је, у ствари, бит овог поглавља, док чудо, само по себи, утврђује значај и ауторитет Онога коју у наставку чуда говори.

 

          Белешке

 

     Пошто Нови Јерусалим, Божји небески град, садржи дрво живота чије лишће служи «за лечење народа» (Откр. 22,2), прошлонедељно чтеније нас је упутило на закључак да Исусова исцелитељска моћ није везана за Јерусалимски Храм. Данашње чтеније нам указује да та исцелитељска моћ није везана ни за синагогу, окупљеху на дан Сабата, како је прописано Мојсијевим Законом (чији је символ бања са пет тремова). Порука о Васкрсењу је наглашена троструком заповешћу «узми одар свој и ходи» (стихови 8, 11 и 12), као наставак заповести «Устани (εγειρε).»

     Али, у складу са учењем апостола Павла (Гал. 5,16-26. Римљ. 8,1-14), ова слобода не сме да се схвати као својевољност, већ као «ходање», дакле као живот према закону Христовом (Гал. 6,2) и према Духу Живота (Римљ. 8,2), који здушно заповедају «Не греши више» (Јн. 5,14). На крају крајева, то и јесте суштина Христовог Васкрсења- нови живот у Христу а не «ортодоксно исповедање вере»:

 

«Или зар не знате да сви који се крстисмо у Христа Исуса, у смрт Његову се крстисмо? Тако се с Њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу...Јер што је умро, греху је умро једном за свагда; а што живи, Богу живи. Тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем. Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у похотама његовим; Нити дајте удове своје греху за оружје неправде; него предајте себе Богу, као оживљени из мртвих, и удове своје Богу за оружје правде. Јер грех неће вама овладати, пошто нисте под законом него под благодаћу.» (Римљ. 6,3-4. 10-14)
 

© 2005 Orthodox Center for the Advancement of Biblical Studies - All information and media provided by OCABS on the OCABS web site is for the personal use of clergy, students, educators, scholars and the public. Any commercial use or publication (electronic or otherwise) is strictly prohibited.