Егзегетске белешке за проповед и поуку · Павле Надим Тарази

Шеста недеља по Педесетници

Мт 9,1–8

Грчки оригинал

¹ ΚΑΙ ἐμβὰς εἰς πλοῖον διεπέρασε καὶ ἦλθεν εἰς τὴν ἰδίαν πόλιν. ² Καὶ ἰδοὺ προσέφερον αὐτῷ παραλυτικὸν ἐπὶ κλίνης βεβλημένον· καὶ ἰδὼν ὁ Ἰησοῦς τὴν πίστιν αὐτῶν εἶπε τῷ παραλυτικῷ· θάρσει, τέκνον· ἀφέωνταί σοι αἱ ἁμαρτίαι σου. ³ καὶ ἰδού τινες τῶν γραμματέων εἶπον ἐν ἑαυτοῖς· οὗτος βλασφημεῖ. ⁴ καὶ ἰδὼν ὁ Ἰησοῦς τὰς ἐνθυμήσεις αὐτῶν εἶπεν· ἵνα τί ὑμεῖς ἐνθυμεῖσθε πονηρὰ ἐν ταῖς καρδίαις ὑμῶν; ⁵ τί γάρ ἐστιν εὐκοπώτερον, εἰπεῖν, ἀφέωνταί σου αἱ ἁμαρτίαι, ἢ εἰπεῖν, ἔγειρε καὶ περιπάτει; ⁶ ἵνα δὲ εἰδῆτε ὅτι ἐξουσίαν ἔχει ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου ἐπὶ τῆς γῆς ἀφιέναι ἁμαρτίας — τότε λέγει τῷ παραλυτικῷ· ἐγερθεὶς ἆρόν σου τὴν κλίνην καὶ ὕπαγε εἰς τὸν οἶκόν σου. ⁷ καὶ ἐγερθεὶς ἀπῆλθεν εἰς τὸν οἶκον αὐτοῦ. ⁸ ἰδόντες δὲ οἱ ὄχλοι ἐθαύμασαν καὶ ἐδόξασαν τὸν Θεὸν τὸν δόντα ἐξουσίαν τοιαύτην τοῖς ἀνθρώποις.

Српски (Даничић–Караџић)

¹И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.

²И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.

³И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.

⁴И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?

⁵Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?

⁶Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.

⁷И уставши отиде дома.

⁸А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.

Шири контекст

Молимо вас да прочитате белешке од прошле недеље о Мт 8–9 као ширем контексту данашњег читања, које се наставља тамо где се завршило читање прошле недеље.

Белешке

Будући да постоји једно јеванђеље и за Јевреје и за незнабошце, као што је Павле истрајно наглашавао у својим списима, пошто је донео поруку спасења незнабошцима (Мт 8,28–34), Исус прелази у „свој град“ и проповеда исто својим сународницима. Међутим, јеврејски поглавари су критични и одбијају да прихвате да би обичан човек (син човечији) имао власт да говори у Божје име без одобрења „власти“, које представљају књижевници, ауторитети у Божјим писмима. Таква је била судбина „сина човечјег“ Језекиља, коме је Господ наложио да пренесе његову поруку, а ипак му је рекао: „Затим рече ми: Сине човечји, иди к дому Израиљевом, и говори и моје речи. Јер се не шаљеш к народу непознатог језика и неразумљивог говора, него к дому Израиљевом; Не к многим народима непознатог језика и неразумљивог говора којима речи не би разумео; к њима да те пошаљем, послушали би те. Али дом Израиљев неће те послушати, јер неће мене да послушају; јер је сав дом Израиљев тврдог образа и упорног срца.“ (Јез 3,4–7).

Додатна литература

David E. Garland, Reading Matthew, Crossroads Publishing Company, New York, 1995; стр. 102 и даље.

Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 1: Paul and Mark, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 1999; стр. 146–148.

Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 2: Luke and Acts, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 2001; стр. 50.