Грчки оригинал
19
Ἄνθρωπος δέ τις ἦν πλούσιος, καὶ ἐνεδιδύσκετο πορφύραν καὶ βύσσον
εὐφραινόμενος καθ᾿ ἡμέραν λαμπρῶς. 20 πτωχὸς δέ τις ἦν
ὀνόματι Λάζαρος, ὃς ἐβέβλητο πρὸς τὸν πυλῶνα αὐτοῦ ἡλκωμένος 21
καὶ ἐπιθυμῶν χορτασθῆναι ἀπὸ τῶν ψιχίων τῶν πιπτόντων ἀπὸ τῆς τραπέζης
τοῦ πλουσίου· ἀλλὰ καὶ οἱ κύνες ἐρχόμενοι ἀπέλειχον τὰ ἕλκη αὐτοῦ.
22 ἐγένετο δὲ ἀποθανεῖν τὸν πτωχὸν καὶ ἀπενεχθῆναι αὐτὸν ὑπὸ τῶν
ἀγγέλων εἰς τὸν κόλπον Ἀβραάμ· ἀπέθανε δὲ καὶ ὁ πλούσιος καὶ ἐτάφη.
23 καὶ ἐν τῷ ᾅδῃ ἐπάρας τοὺς ὀφθαλμοὺς αὐτοῦ, ὑπάρχων ἐν βασάνοις,
ὁρᾷ τὸν Ἀβραὰμ ἀπὸ μακρόθεν καὶ Λάζαρον ἐν τοῖς κόλποις αὐτοῦ. 24
καὶ αὐτὸς φωνήσας εἶπε· πάτερ Ἀβραάμ, ἐλέησόν με καὶ πέμψον Λάζαρον ἵνα
βάψῃ τὸ ἄκρον τοῦ δακτύλου αὐτοῦ ὕδατος καὶ καταψύξῃ τὴν γλῶσσάν μου,
ὅτι ὀδυνῶμαι ἐν τῇ φλογὶ ταύτῃ. 25 εἶπε δὲ Ἀβραάμ· τέκνον,
μνήσθητι ὅτι ἀπέλαβες σὺ τὰ ἀγαθά σου ἐν τῇ ζωῇ σου, καὶ Λάζαρος ὁμοίως
τὰ κακά· νῦν δὲ ὧδε παρακαλεῖται, σὺ δὲ ὀδυνᾶσαι· 26 καὶ ἐπὶ
πᾶσι τούτοις μεταξὺ ἡμῶν καὶ ὑμῶν χάσμα μέγα ἐστήρικται, ὅπως οἱ
θέλοντες διαβῆναι ἔνθεν πρὸς ὑμᾶς μὴ δύνωνται, μηδὲ οἱ ἐκεῖθεν πρὸς ἡμᾶς
διαπερῶσιν. 27 εἶπε δέ· ἐρωτῶ οὖν σε, πάτερ, ἵνα πέμψῃς αὐτὸν
εἰς τὸν οἶκον τοῦ πατρός μου· 28 ἔχω γὰρ πέντε ἀδελφούς· ὅπως
διαμαρτύρηται αὐτοῖς, ἵνα μὴ καὶ αὐτοὶ ἔλθωσιν εἰς τὸν τόπον τοῦτον τῆς
βασάνου. 29 λέγει αὐτῷ Ἀβραάμ· ἔχουσι Μωϋσέα καὶ τοὺς
προφήτας· ἀκουσάτωσαν αὐτῶν. 30 ὁ δὲ εἶπεν· οὐχί, πάτερ
Ἀβραάμ, ἀλλ᾿ ἐάν τις ἀπὸ νεκρῶν πορευθῇ πρὸς αὐτούς, μετανοήσουσιν.
31 εἶπε δὲ αὐτῷ· εἰ Μωϋσέως καὶ τῶν προφητῶν οὐκ ἀκούουσιν, οὐδὲ
ἐάν τις ἐκ νεκρῶν ἀναστῇ πεισθήσονται.
Српски (Даничић–Караџић)
19Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
20А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
21И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
23И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,
24И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
25А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
26И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
27Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
28Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
29Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
30А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
31А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.
Шири контекст
Шеснаеста глава је једна целина са две главне приче, сасвим различитих нагласака, које почињу речима: „Беше неки богат човек.“ Прва наглашава мудрог настојника који одлучно делује да обезбеди своју будућност када се суочи са судом који долази, уз упозорење ученицима да чине исто. Друга напада фарисеје и оне који мисле да им њихово богатство (како год да се одреди) даје извесан положај, док занемарују оне који немају никакав положај.
Белешке
Ова прича говори о средишњем месту и трајној вредности Закона и Пророка, то јест Божје речи како је похрањена у речима Старог завета, за Исусове следбенике. То потврђује уводна тврдња: „Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега. Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.“ (Лк 16,16–17).
Управо та реч, према Павлу, од почетка до краја учи да је љубав према ближњем оличење Божје воље и да је стога кључ нашег наслеђивања Царства (Гал 5,6. 14. 21–23). Штавише, према истом Павлу, средишњи израз тог учења јесте заједништво трпезе (Гал 2,1–14).
У овој причи Јеврејин, богат по томе што су му предати Закон и Пророци (приметите да зна њихов садржај, Лк 16,29–31; види и Рим 3,1–2), не жели да подели ни мрвице са своје трпезе са незнабошцем Лазаром (приметите како живи са псима; види Мт 15,6. 26–27; Мк 7,27–28). Међутим, Лазар (чије име на јеврејском значи „Бог је [моја] помоћ“) бива спасен Божјом милошћу, као што учи јеванђеље, док богаташ навлачи на себе клетву Закона јер га преступа. Ни васкрсење из мртвих му неће помоћи, јер улога васкрсења није да нас спасе, него да нас доведе на суд. Само наше држање Божје воље омогућава нам да наследимо Царство.
Додатна литература
Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 2: Luke and Acts, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 2001; стр. 143–36.
Charles H. Talbert, Reading Luke, Smith & Helwys Publishing, Macon, GA, 2002; стр. 183–188.