Шири контекст
Шири контекст данашњег читања јесте Јн 7–9. Позорница је празник Сеница, из кога Христос у беседама ових глава узима слике воде и светлости. Као што је раније поменуто (упореди читање шесте недеље по Пасхи), главе 7 и 8 су беседе, за којима следи знак исцељења слепог да би се беседе потврдиле у свести слушалаца. Данашње читање наставља тему развијену у ранијим главама Јовановог јеванђеља о односу Исуса Христа према Светом Духу. Почевши од прве главе, Јован Крститељ сведочи да је Дух сишао и остао на Исусу и да ће Исус крштавати Духом Светим. Касније ће Христос обећати Духа својим ученицима после свог прослављења, Духа који ће их водити и упућивати у истину. Најзад ће „дунути“ Духа на њих у Јн 20,22. Дух овде није ништа друго до пророчки дух (9,40), чије је средиште проповед Речи Божје, која је сада јеванђељска реч Божјег месије Исуса.
Белешке
Као што се у Јовановом читању прошле недеље унапред говори о Исусовом прослављењу, тако и ово читање, узето из истог јеванђеља, унапред говори о силаску божанског духа на ученике. Као што је касније јасно код Јована, то прослављење ће се збити кроз Христово страдање, на шта се већ овде указује употребом речи „слуге“ (ὑπηρέται) које подносе извештај првосвештеницима и фарисејима. Тај израз се иначе јавља у вези са суђењем и осудом Исуса (18,3. 12. 18. 22; 19,6), на шта се овде позива Никодим (7,50–51).
Са своје стране, долазак Духа после Исусовог прослављења саставни је део сажетка јеванђеља који Павле даје на почетку Посланице Римљанима:
„Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије, Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог, А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем, Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог; Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,“ (Рим 1,1–6)
Да је Јован у данашњем читању имао на уму тај сажетак види се из речи народа о Исусовом „пореклу“: да ли је он од Давида (из Витлејема) или из Галилеје, области незнабожаца?
Други знак везе са текстом Посланице Римљанима јесте помен „пророка“ (Јн 7,40) „који треба да дође на свет“ (6,14). То је пророк за кога је Мојсије рекао да ће заузети његово место:
„Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте, По свему што си искао од Господа Бога свог на Хориву на дан сабора свог говорећи: Да више не чујем глас Господа Бога свог и да више не гледам огањ тај велики, да не погинем. Зато ми рече Господ: Добро рекоше шта рекоше. Пророка ћу им подигнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу речи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповедим. А ко год не би послушао речи моје, које ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити.“ (5. Мој 18,15–19)
Обратите пажњу на глагол „подићи“. То је исти глагол који се у Посланици Римљанима и у целом Новом завету употребљава за Божје васкрсавање Исуса. Чињеница да је Поновљени закон део „Закона“ (Петокњижја) објашњава Јованов иронични обрт, у коме фарисеји, који су упућени у тај Закон, заправо осуђују сами себе када кажу слугама: „Него народ овај, који не зна закон, проклет је.“ (Јн 7,49).
Код Јована, Исус је давалац новог закона благодати (1,17), који је упућен не само Израиљу него и народима (Ис 42,1–5; 49,6). Са своје стране, за Божјег посланика у тој мисији каже се да је „светлост народима“ (49,6). Касније се светлост повезује са животом у Ис 58,10–11 („И ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну; тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне. Јер ће те Господ водити вазда, и ситиће душу твоју на суши, и кости твоје крепиће, и бићеш као врт заливен и као извор коме вода не пресише.“), а то је управо текст који Јован наводи на почетку одломка (7,38). Отуда се данашње читање завршава са Јн 8,12: „Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.“
Додатна литература
Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 3: Johannine Writings, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 2004; стр. 179–181, 183–184.