Грчки оригинал
1
Ο οὖν Ἰησοῦς πρὸ ἓξ ἡμερῶν τοῦ πάσχα ἦλθεν εἰς Βηθανίαν, ὅπου ἦν Λάζαρος
ὁ τεθνηκώς, ὃν ἤγειρεν ἐκ νεκρῶν.
2 ἐποίησαν οὖν αὐτῷ δεῖπνον ἐκεῖ, καὶ ἡ Μάρθα διηκόνει· ὁ δὲ
Λάζαρος εἷς ἦν τῶν ἀνακειμένων σὺν αὐτῷ.
3 ἡ οὖν Μαρία, λαβοῦσα λίτραν μύρου νάρδου πιστικῆς πολυτίμου,
ἤλειψε τοὺς πόδας τοῦ Ἰησοῦ καὶ ἐξέμαξε ταῖς θριξὶν αὐτῆς τοὺς πόδας
αὐτοῦ· ἡ δὲ οἰκία ἐπληρώθη ἐκ τῆς ὀσμῆς τοῦ μύρου.
4 λέγει οὖν εἷς ἐκ τῶν μαθητῶν αὐτοῦ, Ἰούδας Σίμωνος
Ἰσκαριώτης, ὁ μέλλων αὐτὸν παραδιδόναι·
5 διατί τοῦτο τὸ μύρον οὐκ ἐπράθη τριακοσίων δηναρίων καὶ
ἐδόθη πτωχοῖς;
6 εἶπε δὲ τοῦτο οὐχ ὅτι περὶ τῶν πτωχῶν ἔμελεν αὐτῷ, ἀλλ᾿ ὅτι
κλέπτης ἦν, καὶ τὸ γλωσσόκομον εἶχε καὶ τὰ βαλλόμενα ἐβάσταζεν.
7 εἶπεν οὖν ὁ Ἰησοῦς· ἄφες αὐτήν, εἰς τὴν ἡμέραν τοῦ
ἐνταφιασμοῦ μου τετήρηκεν αὐτό.
8 τοὺς πτωχοὺς γὰρ πάντοτε ἔχετε μεθ᾿ ἑαυτῶν, ἐμὲ δὲ οὐ
πάντοτε ἔχετε.
9 Ἔγνω οὖν ὄχλος πολὺς ἐκ τῶν Ἰουδαίων ὅτι ἐκεῖ ἐστι, καὶ
ἦλθον οὐ διὰ τὸν Ἰησοῦν μόνον, ἀλλ᾿ ἵνα καὶ τὸν Λάζαρον ἴδωσιν ὃν
ἤγειρεν ἐκ νεκρῶν.
10 ἐβουλεύσαντο δὲ οἱ ἀρχιερεῖς ἵνα καὶ τὸν Λάζαρον
ἀποκτείνωσιν,
11 ὅτι πολλοὶ δι᾿ αὐτὸν ὑπῆγον τῶν Ἰουδαίων καὶ ἐπίστευον εἰς
τὸν Ἰησοῦν.
12 Τῇ ἐπαύριον ὄχλος πολὺς ὁ ἐλθὼν εἰς τὴν ἑορτήν, ἀκούσαντες
ὅτι ἔρχεται Ἰησοῦς εἰς Ἱεροσόλυμα,
13 ἔλαβον τὰ βαΐα τῶν φοινίκων καὶ ἐξῆλθον εἰς ὑπάντησιν αὐτῷ,
καὶ ἔκραζον· ὡσαννά, εὐλογημένος ὁ ἐρχόμενος ἐν ὀνόματι Κυρίου, ὁ
βασιλεὺς τοῦ Ἰσραήλ.
14 εὑρὼν δὲ ὁ Ἰησοῦς ὀνάριον ἐκάθισεν ἐπ᾿ αὐτό, καθώς ἐστι
γεγραμμένον·
15 μὴ φοβοῦ, θύγατερ Σιών· ἰδοὺ ὁ βασιλεύς σου ἔρχεται
καθήμενος ἐπὶ πῶλον ὄνου.
16 Ταῦτα δὲ οὐκ ἔγνωσαν οἱ μαθηταὶ αὐτοῦ τὸ πρῶτον, ἀλλ᾿ ὅτε
ἐδοξάσθη ὁ Ἰησοῦς, τότε ἐμνήσθησαν ὅτι ταῦτα ἦν ἐπ᾿ αὐτῷ γεγραμμένα, καὶ
ταῦτα ἐποίησαν αὐτῷ.
17 Ἐμαρτύρει οὖν ὁ ὄχλος ὁ ὢν μετ᾿ αὐτοῦ ὅτε τὸν Λάζαρον
ἐφώνησεν ἐκ τοῦ μνημείου καὶ ἤγειρεν αὐτὸν ἐκ νεκρῶν.
18 διὰ τοῦτο καὶ ὑπήντησεν αὐτῷ ὁ ὄχλος, ὅτι ἤκουσαν τοῦτο
αὐτὸν πεποιηκέναι τὸ σημεῖον.
Српски (Даничић–Караџић)
1А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.
2Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;
3А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
4Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:
5Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?
6А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.
7А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;
8Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
9Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.
10А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;
11Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.
12А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим
13Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.
14А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:
15Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.
16Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.
17А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.
18Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.
Шири контекст
Због устројства наших богослужења, која Лазареву суботу и Цвети повезују у једну литургијску целину, претпоставили бисмо да шири мисаони контекст данашњег читања обухвата и 11. главу. Али пажљивије испитивање показује да главе 10 и 11 заједно чине књижевну мисаону целину, док крај 11. главе (ст. 55 и даље) и 12. глава заједно чине целину из које потиче наше данашње читање. Раздвајање ове две целине не значи да нису повезане; напротив, 12. глава служи као шарка која завршава дуги одељак Христовог дела и учења (Јн 2,13–11,54) и уводи последњи одељак, време дуго очекиваног Христовог часа. Зато је 12. глава пресудна за целу књигу. Она је суштинска спона целе Јованове јеванђељске повести. Приметите како Јован два главна одељка своје књиге смешта у контекст Пасхе: „А беше близу пасха јеврејска…“ (2,13) и „А пред празник пасхе…“ (13,1).
Белешке
Витанија — дом сиромашних — јесте град у коме је Исус оставио свој траг даривањем живота мртвом. Ту такође пребивају заједнице верних, које представљају Марта и Марија.
Марија изражава праву веру у Исуса као месију и есхатолошког женика помазујући га смирном и нардом. Њен поступак везан је за Исусово погребење: заиста, прави месија — као страдални Син човечији из Исаије 53 — „дође… да да душу своју у откуп за многе“ (Мк 10,45 [јеванђелско читање прошле недеље]) да би им дао живот.
С друге стране, Јуда Искариотски представља јеврејске зилоте који су хтели да новац прикупљен за храм употребе за вођење своје оружане побуне против Римљана. На крају су Јерусалим осудили на потпуну пропаст.
Јерусалимски поглавари хоће да униште не само Исуса него и Лазара, живог сведока Исусове праведне поруке живота. Ипак народ, следећи Маријин пример, препознаје Исусово месијанство објављујући своју веру у њега као очекиваног есхатолошког Цара Израиљевог (Јн 12,15; Зах 9,9).
За разлику од Јерусалима, Сион се у Старом завету односи на небески Јерусалим, где се налази божански престо. Према Јовану, управо тамо, у небески Јерусалим, одлази прави месија, и то ће се остварити у његовом васкрсењу. Отуда примедба јеванђелиста: „Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.“ (Јн 12,16).
Зато је и сведочанство народа о Исусовом месијанству повезано с тим што су видели како је васкрсао Лазара из мртвих (ст. 17). Код Јована, Лазарево васкрсење из мртвих служи као знак самог Исусовог васкрсења (ст. 18).
Додатна литература
Charles H. Talbert, Reading John, Crossroads Publishing Company, New York, 1992.
Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 3: Johannine Writings, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 2004; стр. 205–209.