Грчки оригинал
25
Καὶ ἰδοὺ νομικός τις ἀνέστη ἐκπειράζων αὐτὸν καὶ λέγων· διδάσκαλε, τί
ποιήσας ζωὴν αἰώνιον κληρονομήσω; 26 ὁ δὲ εἶπε πρὸς αὐτόν· ἐν
τῷ νόμῳ τί γέγραπται; πῶς ἀναγινώσκεις; 27 ὁ δὲ ἀποκριθεὶς
εἶπεν· ἀγαπήσεις Κύριον τὸν Θεόν σου ἐξ ὅλης τῆς καρδίας σου καὶ ἐξ ὅλης
τῆς ψυχῆς σου καὶ ἐξ ὅλης τῆς ἰσχύος σου καὶ ἐξ ὅλης τῆς διανοίας σου,
καὶ τὸν πλησίον σου ὡς σεαυτόν· 28 εἶπε δὲ αὐτῷ· ὀρθῶς
ἀπεκρίθης· τοῦτο ποίει καὶ ζήσῃ. 29 ὁ δὲ θέλων δικαιοῦν
ἑαυτὸν εἶπε πρὸς τὸν Ἰησοῦν· καὶ τίς ἐστί μου πλησίον; 30
ὑπολαβὼν δὲ ὁ Ἰησοῦς εἶπεν· ἄνθρωπός τις κατέβαινεν ἀπὸ Ἱερουσαλὴμ εἰς
Ἱεριχώ, καὶ λῃσταῖς περιέπεσεν· οἳ καὶ ἐκδύσαντες αὐτὸν καὶ πληγὰς
ἐπιθέντες ἀπῆλθον ἀφέντες ἡμιθανῆ τυγχάνοντα. 31 κατὰ
συγκυρίαν δὲ ἱερεύς τις κατέβαινεν ἐν τῇ ὁδῷ ἐκείνῃ, καὶ ἰδὼν αὐτὸν
ἀντιπαρῆλθεν. 32 ὁμοίως δὲ καὶ Λευΐτης γενόμενος κατὰ τὸν
τόπον, ἐλθὼν καὶ ἰδὼν ἀντιπαρῆλθε. 33 Σαμαρείτης δέ τις
ὁδεύων ἦλθε κατ᾿ αὐτόν, καὶ ἰδὼν αὐτὸν ἐσπλαγχνίσθη, 34 καὶ
προσελθὼν κατέδησε τὰ τραύματα αὐτοῦ ἐπιχέων ἔλαιον καὶ οἶνον,
ἐπιβιβάσας δὲ αὐτὸν ἐπὶ τὸ ἴδιον κτῆνος ἤγαγεν αὐτὸν εἰς πανδοχεῖον καὶ
ἐπεμελήθη αὐτοῦ· 35 καὶ ἐπὶ τὴν αὔριον ἐξελθών, ἐκβαλὼν δύο
δηνάρια ἔδωκε τῷ πανδοχεῖ καὶ εἶπεν αὐτῷ· ἐπιμελήθητι αὐτοῦ, καὶ ὅ,τι ἂν
προσδαπανήσῃς, ἐγὼ ἐν τῷ ἐπανέρχεσθαί με ἀποδώσω σοι. 36 τίς
οὖν τούτων τῶν τριῶν πλησίον δοκεῖ σοι γεγονέναι τοῦ ἐμπεσόντος εἰς τοὺς
λῃστάς; 37 ὁ δὲ εἶπεν· ὁ ποιήσας τὸ ἔλεος μετ᾿ αὐτοῦ. εἶπεν
οὖν αὐτῷ ὁ Ἰησοῦς· πορεύου καὶ σὺ ποίει ὁμοίως.
Српски (Даничић–Караџић)
25И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?
26А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
27А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
28Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
29А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
30А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
31А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
32А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
33А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
34И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
35И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
36Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
37А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
Шири контекст
Шири одељак о двема великим заповестима Закона требало би да обухвати и причу о Марти и Марији која следи. Приметите да се прича о милостивом Самарјанину јавља само код Луке и да је одговор не на питање „која је највећа заповест“, него на питање „шта да чиним да добијем живот вечни?“ У данашњем читању важно је увидети значај питања „ко“ је мој ближњи, јер се то различито схватало у раном јудаизму, који је у својој одредби углавном искључивао Самарјане и незнабошце. Не може се потценити ни „шокантна“ вредност ове приче, која Самарјанина чини јунаком и испунитељем Закона, а тиме делом Божјег народа и наследником вечног живота, насупрот технички строгом свештенику и левиту „који држе Закон“. Приметите да потом следи прича о Марти и Марији, где је реч о ученичком следовању, то јест о љубави према Христу и поучавању код њега као испуњењу највеће заповести љубави према Богу.
Белешке
Као што тече Павлов доказ у Посланици Римљанима — Јевреји имају Закон, али, пошто га не извршавају, он их осуђује (Рим 2) — тако и овде, у овој причи, један νομικός (Јеврејин вешт у Мојсијевом закону), покушавајући да искуша Исуса, на крају и сам бива искушан. Показује му се да, као што Павле учи у Рим 2,26–27 („Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело? И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.“), један Самарјанин (са којима се Јевреји не мешају; Јн 4,9) брине о потпуном странцу, док свештеник и левит, силазећи из Јерусалима, где су тобоже испунили Божју вољу, заправо је на крају преступају, јер је сав Божји Закон садржан у љубави према ближњем (Гал 5,14; Рим 13,9). Самарјанин живи по јеванђељу милости (Лк 10,37), а јеврејски νομικός позван је да „чини тако“.
Додатна литература
Charles H. Talbert, Reading Luke, Smith & Helwys Publishing, Macon, GA, 2002; стр. 127–132.
Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 2: Luke and Acts, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 2001; стр. 88–89.