OCABS Све белешке

Егзегетске белешке за проповед и поуку · Павле Надим Тарази

Друга недеља Великог поста (Св. Григорија Паламе)

Мк 2,1–12

Грчки оригинал

1 ΚΑΙ εἰσῆλθε πάλιν εἰς Καπερναοὺμ δι᾿ ἡμερῶν καὶ ἠκούσθη ὅτι εἰς οἶκόν ἐστι.

2 καὶ εὐθέως συνήχθησαν πολλοί, ὥστε μηκέτι χωρεῖν μηδὲ τὰ πρὸς τὴν θύραν· καὶ ἐλάλει αὐτοῖς τὸν λόγον.

3 καὶ ἔρχονται πρὸς αὐτὸν παραλυτικὸν φέροντες, αἰρόμενον ὑπὸ τεσσάρων.

4 καὶ μὴ δυνάμενοι προσεγγίσαι αὐτῷ διὰ τὸν ὄχλον, ἀπεστέγασαν τὴν στέγην ὅπου ἦν, καὶ ἐξορύξαντες χαλῶσι τὸν κράβαττον, ἐφ᾿ ᾧ ὁ παραλυτικὸς κατέκειτο.

5 ἰδὼν δὲ ὁ Ἰησοῦς τὴν πίστιν αὐτῶν λέγει τῷ παραλυτικῷ· τέκνον, ἀφέωνταί σοι αἱ ἁμαρτίαι σου.

6 ἦσαν δέ τινες τῶν γραμματέων ἐκεῖ καθήμενοι καὶ διαλογιζόμενοι ἐν ταῖς καρδίαις αὐτῶν·

7 τί οὗτος οὕτω λαλεῖ βλασφημίας; τίς δύναται ἀφιέναι ἁμαρτίας εἰ μὴ εἷς ὁ Θεός;

8 καὶ εὐθέως ἐπιγνοὺς ὁ Ἰησοῦς τῷ πνεύματι αὐτοῦ ὅτι οὕτως αὐτοὶ διαλογίζονται ἐν ἑαυτοῖς, εἶπεν αὐτοῖς· τί ταῦτα διαλογίζεσθε ἐν ταῖς καρδίαις ὑμῶν;

9 τί ἐστιν εὐκοπώτερον, εἰπεῖν τῷ παραλυτικῷ, ἀφέωνταί σου αἱ ἁμαρτίαι, ἢ εἰπεῖν, ἔγειρε καὶ ἆρον τὸν κράβαττόν σου καὶ περιπάτει;

10 ἵνα δὲ εἰδῆτε ὅτι ἐξουσίαν ἔχει ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου ἀφιέναι ἐπὶ τῆς γῆς ἁμαρτίας —λέγει τῷ παραλυτικῷ.

11 σοὶ λέγω, ἔγειρε καὶ ἆρον τὸν κράβαττόν σου καὶ ὕπαγε εἰς τὸν οἶκόν σου.

12 καὶ ἠγέρθη εὐθέως, καὶ ἄρας τὸν κράβαττον ἐξῆλθεν ἐναντίον πάντων, ὥστε ἐξίστασθαι πάντας καὶ δοξάζειν τὸν Θεὸν λέγοντας ὅτι οὐδέποτε οὕτως εἴδομεν.

Српски (Даничић–Караџић)

1И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.

2И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч.

3И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо.

4И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше.

5А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји.

6А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:

7Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?

8И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?

9Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?

10Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:)

11Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.

12И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо.

Шири контекст

Шира целина овог читања изгледа да је Мк 1,14–3,12. После Христовог крштења и боравка у пустињи, Христос почиње своју службу објављујући Царство Божје и позивајући ученике. У 1,21 сцена се премешта у Капернаум, у суботу, у тамошњу синагогу, где ће Христос исцелити човека с нечистим духом. Одељак се завршава сличном сценом у 3,1–12, где је Христос поново у синагоги у суботу и исцељује човека са сувом руком. Целу ову целину обележавају спор и напетост између Христа и његових ученика, с једне стране, и књижевника и фарисеја, с друге. Ако се пажљиво погледа, непријатељство почиње полако већ у данашњем читању, када верске власти „помишљају у срцима својим“ о Христовом понашању и учењу. До краја целине (3,6) они су већ изашли из синагоге и договарају се са иродовцима како да га погубе. Овде се види да су у Марковом јеванђељу приче сажетије и да је већ у трећој глави позорница постављена за завршне догађаје у Јерусалиму и Христово распеће.

Белешке

Као што је „син човечји“ Језекиљ, иако свештеник (Јез 1,3), проповедао Божју реч не у храму, него изван њега, у Вавилону, тако и овде „Син човечији“ Исус проповеда Божју реч у неодређеној „кући“ (превод RSV наводи на погрешан закључак, јер εἰς οἶκόν преводи са „код куће“). То је јасно упућивање на Павлове домаће цркве: где год се објављује Божја реч, тамо Бог пребива. Према томе, није потребно ићи у јерусалимски храм да би се човек исцелио од телесне болести, као и од греха према Богу. Сам Бог излази у својој речи да нас сретне где год да смо и да нас исцели, ако се поуздамо у његову реч. Када смо исцељени, не треба да идемо у храм, него у своју „кућу“ са својом постељом, да прославимо Бога. Божја реч није везана за Јерусалим и његов храм. Заиста, суштинска улога храма, као места где се приносе жртве за искупљење наших греха, сада се у потпуности остварује изван храма кроз „реч“. Разлог је то што је истинско жртвено богослужење „словесно богослужење“: „Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство.“ (λογικὴν λατρείαν) (Рим 12,1).

Додатна литература

Sharyn Dowd, Reading Mark, Smith & Helwys Publishing, Macon, GA, 2000.

Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 1: Paul and Mark, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 1999; стр. 146–148.