Грчки оригинал
17
καὶ ἀποκριθεὶς εἷς ἐκ τοῦ ὄχλου εἶπε· διδάσκαλε, ἤνεγκα τὸν υἱόν μου
πρός σε, ἔχοντα πνεῦμα ἄλαλον.
18
καὶ ὅπου ἂν αὐτὸν καταλάβῃ, ρήσσει αὐτόν, καὶ ἀφρίζει καὶ τρίζει τοὺς
ὀδόντας αὐτοῦ, καὶ ξηραίνεται· καὶ εἶπον τοῖς μαθηταῖς σου ἵνα αὐτὸ
ἐκβάλωσι, καὶ οὐκ ἴσχυσαν.
19 ὁ
δὲ ἀποκριθεὶς αὐτῷ λέγει· ὦ γενεὰ ἄπιστος, ἕως πότε πρὸς ὑμᾶς ἔσομαι;
ἕως πότε ἀνέξομαι ὑμῶν; φέρετε αὐτὸν πρός με. καὶ ἤνεγκαν αὐτὸν πρὸς
αὐτόν.
20
καὶ ἰδὼν αὐτὸν εὐθέως τὸ πνεῦμα ἐσπάραξεν αὐτόν, καὶ πεσὼν ἐπὶ τῆς γῆς
ἐκυλίετο ἀφρίζων.
21
καὶ ἐπηρώτησε τὸν πατέρα αὐτοῦ· πόσος χρόνος ἐστὶν ὡς τοῦτο γέγονεν
αὐτῷ; ὁ δὲ εἶπε· παιδιόθεν.
22
καὶ πολλάκις αὐτὸν καὶ εἰς πῦρ ἔβαλε καὶ εἰς ὕδατα, ἵνα ἀπολέσῃ αὐτόν·
ἀλλ᾿ εἴ τι δύνασαι, βοήθησον ἡμῖν σπλαχνισθεὶς ἐφ᾿ ἡμᾶς.
23
ὁ δὲ Ἰησοῦς εἶπεν αὐτῷ τὸ εἰ δύνασαι πιστεῦσαι, πάντα δυνατὰ τῷ
πιστεύοντι.
24 καὶ εὐθέως κράξας ὁ πατὴρ τοῦ παιδίου μετὰ δακρύων ἔλεγε·
πιστεύω, κύριε· βοήθει μου τῇ ἀπιστίᾳ.
25 ἰδὼν δὲ ὁ Ἰησοῦς ὅτι ἐπισυντρέχει ὄχλος, ἐπετίμησε τῷ
πνεύματι τῷ ἀκαθάρτῳ λέγων αὐτῷ· τὸ πνεῦμα τὸ ἄλαλον καὶ κωφόν, ἐγώ σοι
ἐπιτάσσω, ἔξελθε ἐξ αὐτοῦ καὶ μηκέτι εἰσέλθῃς εἰς αὐτόν.
26 καὶ κράξας καὶ πολλὰ σπαράξαν αὐτὸν ἐξῆλθε, καὶ ἐγένετο
ὡσεὶ νεκρός, ὥστε πολλοὺς λέγειν ὅτι ἀπέθανεν.
27 ὁ δὲ Ἰησοῦς κρατήσας αὐτὸν τῆς χειρὸς ἤγειρεν αὐτόν, καὶ
ἀνέστη.
28 Καὶ εἰσελθόντα αὐτὸν εἰς οἶκον οἱ μαθηταὶ αὐτοῦ ἐπηρώτων
αὐτὸν κατ᾿ ἰδίαν, ὅτι ἡμεῖς οὐκ ἠδυνήθημεν ἐκβαλεῖν αὐτό.
29 καὶ εἶπεν αὐτοῖς· τοῦτο τὸ γένος ἐν οὐδενὶ δύναται
ἐξελθεῖν εἰ μὴ ἐν προσευχῇ καὶ νηστείᾳ.
30 Καὶ ἐκεῖθεν ἐξελθόντες παρεπορεύοντο διὰ τῆς Γαλιλαίας,
καὶ οὐκ ἤθελεν ἵνα τις γνῷ·
31 ἐδίδασκε γὰρ τοὺς μαθητὰς αὐτοῦ καὶ ἔλεγεν αὐτοῖς ὅτι ὁ
υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου παραδίδοται εἰς χεῖρα ἀνθρώπων, καὶ ἀποκτενοῦσιν
αὐτόν, καὶ ἀποκτανθεὶς τῇ τρίτῃ ἡμέρᾳ ἀναστήσεται.
Српски (Даничић–Караџић)
17И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
18И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
19А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
20И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
21И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
22И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
23А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
24И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
25А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
26И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
27А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
28И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
29И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
30И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
31Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
Шири контекст
Будући да ово читање и читање пете недеље Великог поста потичу из исте целине као и читање треће недеље, читалац треба да се врати на претходно читање и на оно што је тамо речено. Оно што је важно у овом читању јесте да оно следи непосредно после одломка о Преображењу и расправе о доласку Илије пре месије. Ученици, који су остали доле док је Христос повео са собом на гору Петра, Јакова и Јована, приказани су као неспособни да изврше задатак који им је Христос дао у два ранија наврата — да изгоне демоне и исцељују болесне (3,15; 6,7). У том контексту чујемо Христа како узвикује: „А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.“ После овог догађаја Христос ће поново кренути у своје друго откривење да ће Син човечији бити предан и убијен и да ће васкрснути трећег дана. Нажалост, наше читање прекида се на чудном месту у 31. стиху, иако би требало да се настави до 32. стиха (А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.).
Белешке
Порука упућена незнабошцима (обратите пажњу на помен „народа“ у ст. 17 и Галилеје у ст. 30) јесте реч поуке (обратите пажњу на обраћање Исусу као учитељу у ст. 17 и на прекор што ученици нису ставили своју веру/поуздање (ἄπιστος) у Исусову реч/учење, које има пуну власт као и Закон и Пророци [ст. 4]). Маловерје ученика супротстављено је вери оца незнабошца (ст. 23).
Немоћ ученика да исцеле лежи у томе што још нису прихватили Исусов позив да прошире његову реч изван граница јудаизма. Петар је хтео да Исуса задржи на гори, у сеници, у друштву Мојсија и Илије, то јест Закона и Пророка. Међутим, од ученика је затражено да слушају (послушају) учење Исуса, који једини остаје са њима (ст. 7–8). Његово учење, које ће ученици потпуно разумети тек после његовог васкрсења (ст. 10), јесте да морају сићи с горе (ст. 9) да би следили Исуса до његове смрти и васкрсења (ст. 31) и, даље од тога, коначно до Галилеје незнабожачке (Мк 16,7), куда их он већ сада води (9,30). То је Исусово учење (ст. 31: учаше ученике своје) које су ученици раније позвани да послушају. Ако ученици нису спремни да се саберу са незнабошцима ἐν προσευχῇ (да на истом месту и једнодушно узнесу своју молитву једином Оцу свих), неће бити исцељења за незнабошце и, што је још важније, сами ученици биће осуђени као „род неверни“ (ст. 19), то јест као „род прељуботворни и грешни“ коме ученици треба да проповедају јеванђеље без стида (8,38).
Додатна литература
Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 1: Paul and Mark, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 1999; стр. 192.
Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 2: Luke and Acts, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 2001; стр. 72–73.