Exegetical Notes for Preaching and Teaching · Fr. Paul Nadim Tarazi

Седма недеља Пасхе

Јн. 17,1–13

Greek

¹ ΤΑΥΤΑ ἐλάλησεν ὁ Ἰησοῦς, καὶ ἐπῆρε τοὺς ὀφθαλμοὺς αὐτοῦ εἰς τὸν οὐρανὸν καὶ εἶπε· πάτερ, ἐλήλυθεν ἡ ὥρα· δόξασόν σου τὸν υἱόν, ἵνα καὶ ὁ υἱός σου δοξάσῃ σε,

² καθὼς ἔδωκας αὐτῷ ἐξουσίαν πάσης σαρκός, ἵνα πᾶν ὃ δέδωκας αὐτῷ δώσῃ αὐτοῖς ζωὴν αἰώνιον.

³ αὕτη δέ ἐστιν ἡ αἰώνιος ζωή, ἵνα γινώσκωσί σε τὸν μόνον ἀληθινὸν Θεὸν καὶ ὃν ἀπέστειλας Ἰησοῦν Χριστόν.

⁴ ἐγώ σε ἐδόξασα ἐπὶ τῆς γῆς, τὸ ἔργον ἐτελείωσα ὃ δέδωκάς μοι ἵνα ποιήσω·

⁵ καὶ νῦν δόξασόν με σύ, πάτερ, παρὰ σεαυτῷ τῇ δόξῃ ᾗ εἶχον πρὸ τοῦ τὸν κόσμον εἶναι παρὰ σοί.

⁶ Ἐφανέρωσά σου τὸ ὄνομα τοῖς ἀνθρώποις οὓς δέδωκάς μοι ἐκ τοῦ κόσμου. σοὶ ἦσαν καὶ ἐμοὶ αὐτοὺς δέδωκας, καὶ τὸν λόγον σου τετηρήκασι.

⁷ νῦν ἔγνωκαν ὅτι πάντα ὅσα δέδωκάς μοι παρὰ σοῦ ἐστιν·

⁸ ὅτι τὰ ρήματα ἃ δέδωκάς μοι δέδωκα αὐτοῖς, καὶ αὐτοὶ ἔλαβον, καὶ ἔγνωσαν ἀληθῶς ὅτι παρὰ σοῦ ἐξῆλθον, καὶ ἐπίστευσαν ὅτι σύ με ἀπέστειλας.

⁹ Ἐγὼ περὶ αὐτῶν ἐρωτῶ· οὐ περὶ τοῦ κόσμου ἐρωτῶ, ἀλλὰ περὶ ὧν δέδωκάς μοι, ὅτι σοί εἰσι,

¹⁰ καὶ τὰ ἐμὰ πάντα σά ἐστι καὶ τὰ σὰ ἐμά, καὶ δεδόξασμαι ἐν αὐτοῖς.

¹¹ καὶ οὐκέτι εἰμὶ ἐν τῷ κόσμῳ, καὶ οὗτοι ἐν τῷ κόσμῳ εἰσί, καὶ ἐγὼ πρὸς σὲ ἔρχομαι. πάτερ ἅγιε, τήρησον αὐτοὺς ἐν τῷ ὀνόματί σου ᾧ δέδωκάς μοι, ἵνα ὦσιν ἓν καθὼς ἡμεῖς.

¹² ὅτε ἤμην μετ᾿ αὐτῶν ἐν τῷ κόσμῳ, ἐγὼ ἐτήρουν αὐτοὺς ἐν τῷ ὀνόματί σου· οὓς δέδωκάς μοι ἐφύλαξα, καὶ οὐδεὶς ἐξ αὐτῶν ἀπώλετο εἰ μὴ ὁ υἱὸς τῆς ἀπωλείας, ἵνα ἡ γραφὴ πληρωθῇ.

¹³ νῦν δὲ πρὸς σὲ ἔρχομαι, καὶ ταῦτα λαλῶ ἐν τῷ κόσμῳ ἵνα ἔχωσι τὴν χαρὰν τὴν ἐμὴν πεπληρωμένην ἐν αὐτοῖς.

Српски

17:1 When Jesus had spoken these words, he lifted up his eyes to heaven and said, "Father, the hour has come; glorify thy Son that the Son may glorify thee,

²since thou hast given him power over all flesh, to give eternal life to all whom thou hast given him.

³And this is eternal life, that they know thee the only true God, and Jesus Christ whom thou hast sent.

⁴I glorified thee on earth, having accomplished the work which thou gavest me to do;

⁵and now, Father, glorify thou me in thy own presence with the glory which I had with thee before the world was made.

⁶"I have manifested thy name to the men whom thou gavest me out of the world; thine they were, and thou gavest them to me, and they have kept thy word.

⁷Now they know that everything that thou hast given me is from thee;

⁸for I have given them the words which thou gavest me, and they have received them and know in truth that I came from thee; and they have believed that thou didst send me.

⁹I am praying for them; I am not praying for the world but for those whom thou hast given me, for they are thine;

¹⁰all mine are thine, and thine are mine, and I am glorified in them.

¹¹And now I am no more in the world, but they are in the world, and I am coming to thee. Holy Father, keep them in thy name, which thou hast given me, that they may be one, even as we are one.

¹²While I was with them, I kept them in thy name, which thou hast given me; I have guarded them, and none of them is lost but the son of perdition, that the scripture might be fulfilled.

¹³But now I am coming to thee; and these things I speak in the world, that they may have my joy fulfilled in themselves.

Шири контекст

Седамнаеста глава представља јединствену целину. Данашње чтеније се завршава у средини поглавља које се уобичајено означава као Првосвештеничка Молитва Исусова за Његове следбенике, како оне присутне за Тајном Вечером тако и за све будуће генерације верника. Поглавље почиње знаменитом молитвом: «Оче, дошао је час. Прослави Свог Сина да би и Син Тебе прославио.» Седамнаесто поглавље је последња станица пре Христовог уздизања/прослављања на крсту (види Јн. 3,14-15).

Белешке

Данашње чтеније одсликава библијско предање, заступљено у теологији апостола Павла (види 1 Кор. 15,12-23. 1 Сол. 4,13-18), да је једино Исус, Месија кога је Бог подигао из мртвих, прослављен, док чланови месијанске заједнице очекују Његов поновни долазак не би ли наследили Царство: «Верујте у Бога и у Мене верујте. У дому Оца мога многи су станови: да није тако зар бих вам рекао да идем да вам припремим место? И када одем и припремим вам место, поново ћу доћи и узети вас Себи, да би где сам Ја били и ви. И ви познајете пут куда идем.» (Јн. 14,1-4) У међувремену, Исусови следбеници треба да следе «пут» ка Царству, пут који је истоветан Исусовом путу: следити Божија упутства и заповести (5,19-30). Управо то и тражи Исус од својих следбеника. Вечни живот је познање Бога и Његовог Месије (Јн. 17,3). А ово знање је откривено људима кроз Исусово учење: «Објавио сам твоје име људима које си ми дао из света. Твоји беху и мени си их дао и реч твоју сачуваше. И сада познадоше да све што си ми дао је од Тебе. Јер речи које си ми дао дадох њима, и они их примише и познадоше заиста да сам од Тебе дошао, и повероваше да си ме Ти послао... И сада долазим ка Теби и ово говорим у свету да би имали моју радост испуњену у њима.» (Јн. 17,6-8. 13)

Оно што Исус даје Својим ученицима није знање «о» Богу већ «од» Бога, Његова (Божија) Реч, коју људи треба да слушају ако не желе да буду од овога света, већ од Бога (Јн. 1,12-13). А то се остварује следовањем Божијих заповести- а не апстрактном теологијом- које спречавају искључење Исусових следбеника из радости Царства. И заиста, само онај ко не слуша речи Исусове ће осетити светописамску осуду, осуду Речи Божије: «Док бејах са њима, сачувао сам их у Твоје име, које си ми дао, и сачувах их, и нико од њих није пропао осим Сина Пропасти, да се испуни Писмо.» (Јн. 17,12) Ово не чуди с обзиром да, као што Божија Тора чува Његов народ (наравно, само ако народ Божији чува заповести Торе) тако и Месијино учење чува Његове ученике (ако га се они држе).

Још једном уочавамо да се чтенија између Пасхе и Педесетнице фокусирају на средишњи карактер Божијег учења и Његову предност у односу на виђење, а поготову у односу на апстрактну теологију о «божанству»- што Бог Светог Писма и није- и, такође што је битно, следовање (чување) Његових заповести. Као што је Бог у Старом Завету не-виђен, јер нити има нити је кип, статуа, и открива се људима како у Тори тако и као Тора, ауторитет васкрслог Месије се базира управо на чињеници да Својим прослављањем постаје не-виђен и открива се искључиво кроз апостолску реч, кроз проповед посланих од стране Месије. Сваким пренебрегавањем овог исконског библијског- како старозаветног тако и новозаветног- учења, ми уствари од Месије и Његовог Бога правимо идоле и «богове» незнабожаца. И не следујемо Његовом учењу кад год, уместо проповедања библијског текста, скрећемо у теолошке дискусије које збуњују наше слушаоце, уместо да им указују пут библијског спасења. И заиста, не спасава «теологија» о Исусовом васкрсењу и вазнесењу, већ сам текст Светог Писма, једина дозвољена и мериторна визија Бога и Његовог Месије. Видећемо у наставку да исто важи и за следеће чтеније на Педесетницу, на празник изливања Духа Божијег и Духа Његовог Месије.