Шири контекст
После чувених блаженстава, наш одељак почиње усредсређивањем на место и мисију ученика. Контекст овде је пророчка улога и мисија ученика у односу на Израиљ и незнабошце. Матеј вешто завршава овај одељак наглашавајући пуну снагу и светост Мојсијевог закона као израза Божје воље, као и то да је његово тумачење тог закона у пуном складу с њим док се сав не испуни. Сетите се поново пуног контекста овог одељка као закона који је Христос непосредно дао својим ученицима на својој гори у Галилеји.
Белешке
Читање прошле недеље завршило се позивом да се тражи Божја праведност. Помен те праведности уоквирује данашње читање. Одељак о блаженствима завршава се следећом изјавом, која се врти око гоњења праведних: „Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско. Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.“ (Мт 5,10–12). Закључак данашњег читања, који је саставни део јеванђелског одломка, гласи: „Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.“ (ст. 20).
Штавише, веза са читањем прошле недеље налази се у помену „светлости“, а то је светлост коју носи јеванђеље. Претходно читање говорило је о тој светлости у вези са животом какав налаже јеванђеље. Овде се светлост односи на јеванђелско учење које треба пренети целом свету — Јеврејима као и незнабошцима. Као што је Павле поучавао, јеванђеље незнабошцима није ништа друго до реч Божја похрањена у Старом завету (Рим 1,1–2). Зато Исус овде јасно каже да је Царство Божје везано за Закон и Пророке, чак и за његову јоту — јота је најмање од слова јеврејског писма. Међутим, док фарисеји уче Божјој речи, али је не живе увек (Мт 23,2–3), Исусови ученици треба да чине и једно и друго ако хоће да буду „велики“ у Царству, то јест да седе на местима части: „А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кад седе Син човечији на престолу славе своје, сешћете и ви на дванаест престола и судити над дванаест колена Израиљевих.“ (19,28).