Егзегетске белешке за проповед и поуку · Павле Надим Тарази

Девета недеља по Педесетници

Мт 14,22–34

Грчки оригинал

²² Καὶ εὐθέως ἠνάγκασεν ὁ Ἰησοῦς τοὺς μαθητὰς αὐτοῦ ἐμβῆναι εἰς τὸ πλοῖον καὶ προάγειν αὐτὸν εἰς τὸ πέραν, ἕως οὗ ἀπολύσῃ τοὺς ὄχλους. ²³ καὶ ἀπολύσας τοὺς ὄχλους ἀνέβη εἰς τὸ ὄρος κατ᾿ ἰδίαν προσεύξασθαι. ὀψίας δὲ γενομένης μόνος ἦν ἐκεῖ. ²⁴ τὸ δὲ πλοῖον ἤδη μέσον τῆς θαλάσσης ἦν, βασανιζόμενον ὑπὸ τῶν κυμάτων· ἦν γὰρ ἐναντίος ὁ ἄνεμος. ²⁵ τετάρτῃ δὲ φυλακῇ τῆς νυκτὸς ἀπῆλθε πρὸς αὐτοὺς ὁ Ἰησοῦς περιπατῶν ἐπὶ τῆς θαλάσσης. ²⁶ καὶ ἰδόντες αὐτὸν οἱ μαθηταὶ ἐπὶ τὴν θάλασσαν περιπατοῦντα ἐταράχθησαν λέγοντες ὅτι φάντασμά ἐστι, καὶ ἀπὸ τοῦ φόβου ἔκραξαν. ²⁷ εὐθέως δὲ ἐλάλησεν αὐτοῖς ὁ Ἰησοῦς λέγων· θαρσεῖτε, ἐγώ εἰμι· μὴ φοβεῖσθε. ²⁸ ἀποκριθεὶς δὲ αὐτῷ ὁ Πέτρος εἶπε· Κύριε, εἰ σὺ εἶ, κέλευσόν με πρός σε ἐλθεῖν ἐπὶ τὰ ὕδατα. ²⁹ ὁ δὲ εἶπεν, ἐλθέ. καὶ καταβὰς ἀπὸ τοῦ πλοίου ὁ Πέτρος περιεπάτησεν ἐπὶ τὰ ὕδατα ἐλθεῖν πρὸς τὸν Ἰησοῦν. ³⁰ βλέπων δὲ τὸν ἄνεμον ἰσχυρὸν ἐφοβήθη, καὶ ἀρξάμενος καταποντίζεσθαι ἔκραξε λέγων· Κύριε, σῶσόν με. ³¹ εὐθέως δὲ ὁ Ἰησοῦς ἐκτείνας τὴν χεῖρα ἐπελάβετο αὐτοῦ καὶ λέγει αὐτῷ· ὀλιγόπιστε! εἰς τί ἐδίστασας; ³² καὶ ἐμβάντων αὐτῶν εἰς τὸ πλοῖον ἐκόπασεν ὁ ἄνεμος· ³³ οἱ δὲ ἐν τῷ πλοίῳ ἐλθόντες προσεκύνησαν αὐτῷ λέγοντες· ἀληθῶς Θεοῦ υἱὸς εἶ. ³⁴ Καὶ διαπεράσαντες ἦλθον εἰς τὴν γῆν Γεννησαρέτ.

Српски (Даничић–Караџић)

²²И одмах натера Исус ученике своје да уђу у лађу и напред да иду на оне стране док Он отпусти народ.

²³И отпустивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече беше онде сам.

²⁴А лађа беше насред мора у невољи од валова, јер беше противан ветар.

²⁵А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору.

²⁶И видевши Га ученици по мору где иде, поплашише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше.

²⁷А Исус одмах рече им говорећи: Не бојте се; ја сам, не плашите се.

²⁸А Петар одговарајући рече: Господе! Ако си Ти, реци ми да дођем к Теби по води.

²⁹А Он рече: Ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу.

³⁰Но видећи ветар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!

³¹И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња?

³²И кад уђоше у лађу, преста ветар.

³³А који беху у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: Ваистину Ти си Син Божји.

³⁴И прешавши дођоше у земљу генисаретску.

Шири контекст

Видите белешке од прошле недеље, пошто ово читање наставља исту тему. Мора се приметити да је ученицима заповеђено да нахране народ у пустињи. То ће постати њихова мисија, а храна ће, наравно, бити јеванђеље Исусовог васкрсења међу незнабошцима. Зато не изненађује што нам Матеј потом приказује „богојављење“ васкрслог Господа победитеља. Оно што у Старом завету чини једини Бог — да гази по водама и хода по дубинама бездана (упореди Јов 9,8; 38,16; Пс 77,19; Ис 43,16) — то овде код Матеја чини Исус. Да је ова епизода право богојављење потврђује се на крају приче, где се ученици клањају Господу победитељу и исповедају да је он Син Божји. Истовремено, са Петром почиње низ епизода у којима ће он бити у првом плану као најистакнутији ученик коме ће ипак недостајати вере.

Белешке

Неразумевање ученика, као и обично у јеванђељима, оличено је у ставу Петра, који је, према Посланици Галатима, погрешно разумео јеванђеље (Гал 2,1–14). Цео одломак има за циљ да подсети Петра и ученике да једно јеванђеље треба проповедати свима, укључујући и незнабошце, док Господ не дође. Приликом свог доласка Господ ће судити ученицима по томе да ли су то учинили или нису.

Прво, Исус је морао да „натера“ (ἠνάγκασεν) своје ученике да иду на другу страну Галилејског мора, према незнабожачкој територији (види коментаре уз Мт 8,28–9,1), што показује да су се они устручавали да то учине. Друго, он их шаље пред собом у ову мисију, а он ће доћи „у четврту стражу ноћи“, пред јутро (Мк 13,35), у најнеочекиванијем тренутку, да им суди. Треће, при свом доласку он ће то учинити ходајући по мору, то јест имајући власт над римским морем/царством и над свима који у њему живе, доказујући да је Господ свих — незнабожаца као и Јевреја. Четврто, Петар, који је изневерио јеванђеље (Гал 2,11–14), не схвата да је онај који је нахранио мноштво у пустињи исти онај који покорава непријатељске воде.

Петров став је толико за прекор зато што је стављен у исту раван са ставом свакога ко саблажњава вернике:

„И који прими такво дете у име моје, мене прима. А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.“ (καταποντισθῇ) (Мт 18,5–6)

„А Он рече: Ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу. Но видећи ветар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!“ (καταποντίζεσθαι) (14,29–30)[1]

Петрово маловерје бива прекорено и он мора да се покори учењу јеванђеља: ако је Исус месија (Син Божји), онда је он и Господ свих, укључујући и незнабошце: „Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.“ (Дап 2,36).

Додатна литература

David E. Garland, Reading Matthew, Crossroads Publishing Company, New York, 1995; стр. 156 и даље.

Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 1: Paul and Mark, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 1999; стр. 176–177.

Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 3: Johannine Writings, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 2004; стр. 174–175.

[1] Ово су једина два јављања глагола καταποντίζεσθαι у Новом завету.