Шири контекст
Шира целина овог одељка јесте 6,12–49, која обухвата „Беседу на пољу“, за разлику од Матејеве познатије „Беседе на гори“. Горње читање је мали одељак те беседе. Кључ за разумевање целог овог одељка јесте сазнање да је он написан у светлости коначног Царства Божјег као праве мере ученичког следовања, при чему горњи одломак осуђује узајамност као водеће начело понашања и замењује је неограниченом великодушношћу самога Бога.
Белешке
Ово је класичан пример присне везе између Луке–Дела апостолских и Павлових списа, нарочито Посланице Римљанима. Овај одломак је сажетак Павловог учења.
Срж ствари јесте љубав према ближњем, чак и према ономе кога сматрамо својим непријатељем:
„Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра. Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините. … А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о томе шта је добро пред свим људима. Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима. Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте место гневу, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ. Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову. Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим.“ (Рим 12,9–10. 17–21)
Штавише, приметите Лукин избор речи. „Грешници“ се употребљава за незнабошце у поређењу са Јеврејима: „Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца,“ (Гал 2,15). Оно што се у RSV појављује као „credit“ (заслуга) на грчком је заправо „благодат“ (χάρις), што значи: заповест да се воле „туђи“ јесте учење јеванђеља благодати, као што учимо из Посланице Галатима: „Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од Оног који вас позва благодаћу Христовом,“ (1,6); „Изгубисте Христа, ви који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од благодати.“ (5,4).
Ако се од нас тражи да се тако понашамо, то је зато што смо ми сами примаоци тог јеванђеља благодати: „Али Бог показује своју љубав к нама што Христос још кад бејасмо грешници умре за нас. … Јер кад смо се помирили с Богом смрћу Сина његовог док смо још били непријатељи, много ћемо се већма спасти у животу Његовом кад смо се помирили.“ (Рим 5,8. 10). Бог нас је први заволео кроз Исуса Христа, а од нас се тражи да чинимо исто волећи оне које сматрамо „грешницима“ и „непријатељима“: „А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.“ (Гал 2,20).
Отуда заповест: „Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.“ (οἰκτίρμονες… οἰκτίρμων; Лк 6,36). Упоредите са следећим:
„Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,“ (οἰκτιρμῶν; 2Кор 1,3)
„Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост, Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:“ (οἰκτιρμοί; Флп 2,1–2)
„Обуците се дакле као избрани Божији, свети и љубазни, у срдачну милост, доброту, понизност, кротост, и трпљење, Сносећи један другог, и опраштајући један другом ако има ко тужбу на кога: као што је и Христос вама опростио тако и ви.“ (οἰκτιρμοῦ; Кол 3,12–13)
Додатна литература
Charles H. Talbert, Reading Luke, Smith & Helwys Publishing, Macon, GA, 2002; стр. 71–79.
Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 2: Luke and Acts, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 2001; стр. 61.