Шири контекст
Шира целина на почетку 7. главе обухвата данашњи одломак (који постоји само код Луке), који служи као увод у питања ученика Јована Крститеља о Исусу као „ономе који треба да дође“. Непоколебљива вера и исповедање незнабожачког капетана слични су Петровим раније у 5. глави. Васкрсењем удовичиног сина Лука јасно приказује Христа као онога који долази, о коме се говори код Исаије и у циклусу чуда Илије и Јелисеја.
Белешке
Седма глава почиње двама одломцима који остварују заповест да се буде милостив као што је Бог (види читање прошле недеље, Лк 6,31–36). У првом (Лк 7,1–10) видимо Исуса како се смилова на капетановог слугу, кога исцељује, а овде на удовичиног сина, кога васкрсава. У оба случаја основни чинилац јесте сила Исусове речи: „Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.“ (ст. 8); „И рече: момче, теби говорим, устани!“ (ст. 14б). Тако оба одломка уводе Исусово учење о пророштву и о Божјој сили која дејствује кроз посланика који носи Његову „реч“ (ст. 24–28), било да је то Јован Крститељ или Исус (ст. 31–35). Зато је за нас суштинско да се поуздамо у Божје учење онако како је положено у Писму. У супротном, чак ни васкрсавање некога из мртвих, као што Исус овде чини, неће ништа помоћи: „А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.“ (16,31). Заиста, „Бог походи народ свој“ када „пророк велики устаде међу нама“ (7,16), а пророк је онај који понавља Божје речи онако како стоје у Писму (ст. 22–23).
Додатна литература
Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 2: Luke and Acts, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 2001; стр. 64.