OCABS Све белешке

Егзегетске белешке за проповед и поуку · Павле Надим Тарази

Двадесет трећа недеља по Педесетници

Лк 18,18–27

Грчки оригинал

18 Καὶ ἐπηρώτησέ τις αὐτὸν ἄρχων λέγων· διδάσκαλε ἀγαθέ, τί ποιήσας ζωὴν αἰώνιον κληρονομήσω; 19 εἶπε δὲ αὐτῷ ὁ Ἰησοῦς· τί με λέγεις ἀγαθόν; οὐδεὶς ἀγαθὸς εἰ μὴ εἷς ὁ Θεός. 20 τὰς ἐντολὰς οἶδας· μὴ μοιχεύσῃς, μὴ φονεύσῃς, μὴ κλέψῃς, μὴ ψευδομαρτυρήσῃς, τίμα τὸν πατέρα σου καὶ τὴν μητέρα σου. 21 ὁ δὲ εἶπε· ταῦτα πάντα ἐφυλαξάμην ἐκ νεότητός μου. 22 ἀκούσας δὲ ταῦτα ὁ Ἰησοῦς εἶπεν αὐτῷ· ἔτι ἕν σοι λείπει· πάντα ὅσα ἔχεις πώλησον καὶ διάδος πτωχοῖς, καὶ ἕξεις θησαυρὸν ἐν οὐρανῷ, καὶ δεῦρο ἀκολούθει μοι. 23 ὁ δὲ ἀκούσας ταῦτα περίλυπος ἐγένετο· ἦν γὰρ πλούσιος σφόδρα. 24 ἰδὼν δὲ αὐτὸν ὁ Ἰησοῦς περίλυπον γενόμενον εἶπε· πῶς δυσκόλως οἱ τὰ χρήματα ἔχοντες εἰσελεύσονται εἰς τὴν βασιλείαν τοῦ Θεοῦ! 25 εὐκοπώτερον γάρ ἐστι κάμηλον διὰ τρυμαλιᾶς ραφίδος εἰσελθεῖν ἢ πλούσιον εἰς τὴν βασιλείαν τοῦ Θεοῦ εἰσελθεῖν. 26 εἶπον δὲ οἱ ἀκούσαντες· καὶ τίς δύναται σωθῆναι; 27 ὁ δὲ εἶπε· τὰ ἀδύνατα παρὰ ἀνθρώποις δυνατὰ παρὰ τῷ Θεῷ ἐστιν.

Српски (Даничић–Караџић)

18И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?

19А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

20Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.

21А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

22А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

23А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.

24А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!

25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.

26А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?

27А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.

Шири контекст

Шира целина обухвата Лк 18,9–19,10. Увод у овај одељак јесте питање постављено у 18,8: „Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?“ Завршава се причом о Закхеју и објавом доласка спасења његовом дому, јер „Син човечији дође да нађе и спасе изгубљено“. У средишту расправе је кнез, то јест поглавар, који поставља крајње питање о вечном животу. На крају расправе он бива разоткривен као идолопоклоник када изабере своје богатство уместо да да сиромасима, да следи Христа и да има благо на небу, док остатак целине у први план доводи слепог просјака из Јерихона и Закхеја (обојицу одбачене и туђе), који брзо следе када им се пружи прилика.

Белешке

Оно што је важило за јеврејског νομικός (Лк 10,25–37) важи за свакога, укључујући и незнабожачког поглавара (ἄρχων), то јест за све вође који су задужени да поучавају друге: да би се наследио вечни живот, мора се слушати Божја реч како је изражена у његовом Закону. Сам Бог је једини „благи“ учитељ, јер су његове заповести дате за наше добро, на наслеђе живота, као што је нарочито наглашено у Поновљеном закону и у Пророцима. Исус овде чини оно што је чинио када је одговарао Сатани који га је искушавао, где је одговорио „речима Божјим“ онако како стоје у Поновљеном закону (Лк 4,1–13). У истом духу, Исус нуди свој пут („и хајде за мном“) као сигуран пут за поглавара и сваког ученика који жели виши степен извесности. А сигуран пут је да се сетимо да права божанска ризница не лежи у јерусалимском храму нити у било ком другом земаљском храму (Лк 4,5–8), него у храму горњег Јерусалима (Гал 4,21–27). А Бог може учинити немогуће: да од Исусових следбеника учини „децу обећања, као Исак“ (Гал 4,23. 28).

Додатна литература

Charles H. Talbert, Reading Luke, Smith & Helwys Publishing, Macon, GA, 2002; стр. 199–206.

Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 2: Luke and Acts, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 2001; стр. 143–144.