Егзегетске белешке за проповед и поуку · Павле Надим Тарази

Десета недеља по Педесетници

Мт 17,14–23

Грчки оригинал

¹⁴ Καὶ ἐλθόντων αὐτῶν πρὸς τὸν ὄχλον προσῆλθεν αὐτῷ ἄνθρωπος γονυπετῶν αὐτὸν καὶ λέγων· ¹⁵ Κύριε, ἐλέησόν μου τὸν υἱόν, ὅτι σεληνιάζεται καὶ κακῶς πάσχει· πολλάκις γὰρ πίπτει εἰς τὸ πῦρ καὶ πολλάκις εἰς τὸ ὕδωρ. ¹⁶ καὶ προσήνεγκα αὐτὸν τοῖς μαθηταῖς σου, καὶ οὐκ ἠδυνήθησαν αὐτὸν θεραπεῦσαι. ¹⁷ ἀποκριθεὶς δὲ ὁ Ἰησοῦς εἶπεν· ὦ γενεὰ ἄπιστος καὶ διεστραμμένη! ἕως πότε ἔσομαι μεθ᾿ ὑμῶν; ἕως πότε ἀνέξομαι ὑμῶν; φέρετέ μοι αὐτὸν ὧδε. ¹⁸ καὶ ἐπετίμησεν αὐτῷ ὁ Ἰησοῦς, καὶ ἐξῆλθεν ἀπ᾿ αὐτοῦ τὸ δαιμόνιον καὶ ἐθεραπεύθη ὁ παῖς ἀπὸ τῆς ὥρας ἐκείνης. ¹⁹ Τότε προσελθόντες οἱ μαθηταὶ τῷ Ἰησοῦ κατ᾿ ἰδίαν εἶπον· διατί ἡμεῖς οὐκ ἠδυνήθημεν ἐκβαλεῖν αὐτό; ²⁰ ὁ δὲ Ἰησοῦς εἶπεν αὐτοῖς· διὰ τὴν ἀπιστίαν ὑμῶν. ἀμὴν γὰρ λέγω ὑμῖν, ἐὰν ἔχητε πίστιν ὡς κόκκον σινάπεως, ἐρεῖτε τῷ ὄρει τούτῳ μετάβηθι ἐντεῦθεν ἐκεῖ, καὶ μεταβήσεται, καὶ οὐδὲν ἀδυνατήσει ὑμῖν. ²¹ τοῦτο δὲ τὸ γένος οὐκ ἐκπορεύεται εἰ μὴ ἐν προσευχῇ καὶ νηστείᾳ.

²² Ἀναστρεφομένων δὲ αὐτῶν εἰς τὴν Γαλιλαίαν εἶπεν αὐτοῖς ὁ Ἰησοῦς· μέλλει ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου παραδίδοσθαι εἰς χεῖρας ἀνθρώπων ²³ καὶ ἀποκτενοῦσιν αὐτόν, καὶ τῇ τρίτῃ ἡμέρᾳ ἐγερθήσεται. καὶ ἐλυπήθησαν σφόδρα.

Српски (Даничић–Караџић)

¹⁴И кад дођоше к народу, приступи к Њему човек клањајући Му се,

¹⁵И говорећи: Господе! Помилуј сина мог; јер о мени бесни и мучи се врло; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду.

¹⁶И доведох га ученицима Твојим, и не могоше га исцелити.

¹⁷А Исус одговарајући рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо.

¹⁸И запрети му Исус; и ђаво изиђе из њега, и оздрави момче од оног часа.

¹⁹Тада приступише ученици к Исусу и насамо рекоше Му: Зашто га ми не могасмо изгнати?

²⁰А Исус рече им: За неверство ваше. Јер вам кажем заиста: ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: Пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа неће вам бити немогуће.

²¹А овај се род изгони само молитвом и постом.

²²А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Предаће се Син човечији у руке људске;

²³И убиће Га, и трећи дан устаће. И невесели беху врло.

Шири контекст

Данашње читање завршава пододељак који је почео у 16,21. Овде Матеј поново понавља уводни стих: „А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Предаће се Син човечији у руке људске; И убиће Га, и трећи дан устаће. И невесели беху врло.“ (17,22–23). Оно што је занимљиво у овом одељку јесте то да следи непосредно после Преображења. Исус је, да тако кажемо, „био одсутан“, па су ученици остављени сами да наставе његово дело (то је веома слично претходним двема недељама из Мт 14). Сувишно је рећи да су ученици немоћни и да бивају прекорени због свог неверовања. Ова ситуација у великој мери предочава оно што би се могло догодити после смрти и васкрсења Христовог, које је сада у првом плану Јеванђеља.

Белешке

(Овде се понављају белешке уз четврту недељу Великог поста, јер су сличне данашњем читању.)

Порука упућена незнабошцима (обратите пажњу на помен „народа“ у ст. 17 и Галилеје у ст. 30) јесте реч поуке (обратите пажњу на обраћање Исусу као учитељу у ст. 17 и на прекор што ученици нису ставили своју веру/поуздање (ἄπιστος) у Исусову реч/учење, које има пуну власт као и Закон и Пророци [ст. 4]). Маловерје ученика супротстављено је вери оца незнабошца (ст. 23).

Немоћ ученика да исцеле лежи у томе што још нису прихватили Исусов позив да прошире његову реч изван граница јудаизма. Петар је хтео да Исуса задржи на гори, у сеници, у друштву Мојсија и Илије, то јест Закона и Пророка. Међутим, од ученика је затражено да слушају (послушају) учење Исуса, који једини остаје са њима (ст. 7–8). Његово учење, које ће ученици потпуно разумети тек после његовог васкрсења (ст. 10), јесте да морају сићи с горе (ст. 9) да би следили Исуса до његове смрти и васкрсења (ст. 31) и, даље од тога, коначно до Галилеје незнабожачке (Мк 16,7), куда их он већ сада води (9,30). То је Исусово учење (ст. 31: учаше ученике своје) које су ученици раније позвани да послушају. Ако ученици нису спремни да се саберу са незнабошцима ἐν προσευχῇ (да на истом месту и једнодушно узнесу своју молитву једином Оцу свих), неће бити исцељења за незнабошце и, што је још важније, сами ученици биће осуђени као „род неверни“ (ст. 19), то јест као „род прељуботворни и грешни“ коме ученици треба да проповедају јеванђеље без стида (8,38).

Додатна литература

Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 1: Paul and Mark, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 1999; стр. 192.

Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 2: Luke and Acts, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 2001; стр. 72–73.