OCABS Све белешке

Егзегетске белешке за проповед и поуку · Павле Надим Тарази

Недеља пред Крстовдан

Јн 3,13–17

Грчки оригинал

13 καὶ οὐδεὶς ἀναβέβηκεν εἰς τὸν οὐρανὸν εἰ μὴ ὁ ἐκ τοῦ οὐρανοῦ καταβάς, ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου ὁ ὢν ἐν τῷ οὐρανῷ. 14 καὶ καθὼς Μωϋσῆς ὕψωσε τὸν ὄφιν ἐν τῇ ἐρήμῳ, οὕτως ὑψωθῆναι δεῖ τὸν υἱὸν τοῦ ἀνθρώπου, 15 ἵνα πᾶς ὁ πιστεύων εἰς αὐτὸν μὴ ἀπόληται, ἀλλ᾿ ἔχῃ ζωὴν αἰώνιον. 16 οὕτω γὰρ ἠγάπησεν ὁ Θεὸς τὸν κόσμον, ὥστε τὸν υἱὸν αὐτοῦ τὸν μονογενῆ ἔδωκεν, ἵνα πᾶς ὁ πιστεύων εἰς αὐτὸν μὴ ἀπόληται, ἀλλ᾿ ἔχῃ ζωὴν αἰώνιον. 17 οὐ γὰρ ἀπέστειλεν ὁ Θεὸς τὸν υἱὸν αὐτοῦ εἰς τὸν κόσμον ἵνα κρίνῃ τὸν κόσμον, ἀλλ᾿ ἵνα σωθῇ ὁ κόσμος δι᾿ αὐτοῦ.

Српски (Даничић–Караџић)

13И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.

14И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.

15Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни:

16Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.

17Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.

Шири контекст

Шира целина наведених стихова обухвата Јн 2,13–3,21 и усредсређена је на нови живот крштења. У овој целини Христос чини храмовне жртве непотребним, а затим фарисеју Никодиму излаже нужност новог рођења Духом. Оно што је најкарактеристичније за Јованово јеванђеље јесу његове богословске беседе, које долазе после сусрета који поставља позорницу за беседу. Данашње читање започиње ту беседу, која се завршава 21. стихом. Средиште овог новог живота јесте искључиво „силазак–узлазак“ Сина човечијег, насупрот Мојсијевом обрасцу „узлазак–силазак“ на гору Синај и новом животу који је Мојсијев закон дао народу Израиљском у пустињи.

Белешке

Син човечији је довршио своју мисију (ст. 13) и тиме показао пут у вечни живот, који је само наговештаван продуженим привременим животом у Хананској земљи о коме говори Тора (ст. 14). Једини начин на који се тај живот нуди онима у свету, Јеврејима и незнабошцима подједнако, јесте жртва јединородног Сина Божјег (ст. 16). Међутим, приступ света том животу зависи од његовог прихватања јеванђеља и послушности јеванђељским прописима; у супротном, уследиће суд уместо живота (ст. 17–21). Као што ће бити објашњено у Јн 5,19–30, потпуна послушност Сина човечијег свом Оцу, све до смрти на крсту, на крају је по Божјој вољи, која је његова реч у Старом завету: живот онима који је слушају и смрт осуде онима који је се не држе. Реч Новог завета проширује исту поруку на цео „свет“, то јест укључујући незнабошце. Божанска реч је на живот, а не на осуду, онима који се у њу уздају на прави начин: „Јер ми духом чекамо од вере наду правде. Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него вера, која кроз љубав ради.“ (Гал 5,5–6).

Додатна литература

Charles H. Talbert, Reading John, Crossroads Publishing Company, New York, 1992; стр. 95–104.

Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 3: Johannine Writings, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 2004; стр. 135.

Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), Galatians: A Commentary, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 1999; стр. 271–277.