Шири контекст
Ова целина обухвата Мк 8,22–10,52. То се види по почетној причи о исцељењу слепца која почиње у 8,22 и по њеном завршетку исцељењем слепог Вартимеја у 10,46–52. У овом одељку налазе се и три Христова предсказања у којима он поучава своје ученике о свом страдању и распећу. Средишња питања су, с једне стране, слепило ученика за Исусово учење, а с друге, јеванђеље крста (1Кор 1,18). Значајно је то што је увод у данашње читање укор Петру, који, заслепљен сопственим неразумевањем, приморава Христа да га прекори најоштријом речју: „Сатано“. Кључ је, на крају, у томе да допустимо Христу да нас исцели вером, а да га ми онда следимо „на путу“, као што ће учинити Вартимеј на крају целине.
Белешке
Овај одломак следи непосредно после Исусовог оштрог укора Петру, кога је назвао „Сатаном“ (8,33). Петар није схватио да је право јеванђеље оно око кога се он сам сагласио на сабрању у Јерусалиму (Гал 2,1–10), а затим га се одрекао у Антиохији (Гал 2,11–14). Право јеванђеље (види „истину јеванђеља“ у Гал 2,5. 14) непрестано је проповедао Павле, који га назива „реч, наиме реч која носи значење крста“ (Ὁ λόγος γὰρ ὁ τοῦ σταυροῦ) (1Кор 1,18), то јест јеванђеље које Божјег месију представља као „проклетог“ (Гал 3,13). Тиме овај месија постаје, како каже Павле: „А ми проповедамо Христа разапетог, Јеврејима, дакле, саблазан а Грцима безумље; Онима пак који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.“ (1Кор 1,23–24). Везу са „јеванђељем“ јасно истиче Марко, који једини међу јеванђелистима има додатак „и јеванђеља ради“ после „мене ради“ (Мк 8,35; упореди Мт 16,25; Лк 9,24). Да овај одломак наставља критику Петра и њему сличних може се уочити по томе што се глагол „одрећи се“ (ἀπαρνησάσθω), употребљен овде у Мк 8,34, касније јавља у Марку још три пута, и то сваки пут у вези са Петровим одрицањем од Исуса (14,30. 31. 72).
Даљи знаци да се Петру овде суди у светлости „јеванђеља“, које није ништа друго до јеванђеље које је проповедао Павле (види „моје јеванђеље“ у Рим 2,16; 16,25; 2Тим 2,8 и „наше јеванђеље“ у 2Кор 4,3; 1Сол 1,5; 2Сол 2,14), јесу следећи:
- Супротни пар „добити“ (κερδήσῃ) и „изгубити/нашкодити“ (ζημιωθῇ) налази се у Флп 3,7–8.
- Супротност између „спасти“ (σῶσαι, од корена σῶ—, као у σωτηρια [спасење]) и „изгубити/погубити“ (ἀπολέσει, од истог корена као απωλεια [пропаст]); види Флп 1,28.
- Помен „стида“ у вези са јеванђељем (Рим 1,16; 2Тим 1,8) или крстом (1Кор 1,23–27); види и „хвалу“ (супротност стиду) у вези са јеванђељем (2Кор 10,16–17; Флп 2,14–16) или крстом (Гал 6,14).
Занимљив је одломак Флп 3,18–20: „Јер многи ходе, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, непријатељи крста Христовог; Којима је свршетак погибао, којима је Бог трбух, и слава у сраму њиховом, који земаљски мисле. Јер је наше живљење на небесима, откуда и Спаситеља очекујемо Господа свог Исуса Христа,“
Додатна литература
Sharyn Dowd, Reading Mark, Smith & Helwys Publishers, Macon, GA, 2000.
Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 1: Paul and Mark, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 1999; стр. 187–190.
Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 2: Luke and Acts, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 2001; стр. 72.