Шири контекст
Данашњи одломак налази се усред великог одељка (12,1–13,9) који се бави мноштвом питања са којима се суочавају хришћански верни: јавно исповедање вере, гоњење, грамзивост, имовина, вера, приправност насупрот лењости, покајање и суд. Налазимо се у самом средишту јеванђелског текста, где позив гласи: „Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе. Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.“
Белешке
Богаташ, опет Јеврејин, понаша се као да је сам Господ. Заиста, код Луке једини који ће сабрати (συνάξω) плодове и жито јесте Господ који долази у дан суда („Он има лопату у руци својој, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу своју, а плеву ће сажећи огњем вечним.“ [συνάξει τὸν σῖτον]; Лк 3,17). Од правог ученика тражи се да сабира заједно са Господом, а не сам („Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.“ [συνάγων]; 11,23). Грех богаташев лежи у томе што одлучује да сабере своје богатство пре одређеног времена, баш као што чини блудни син („И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање. И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.“ [συναγαγὼν]; 15,12–13). Чинећи тако, Јеврејин постаје безуман (ἄφρον) као и незнабошци (ἀφρόνων), чији би требало да буде исправитељ и учитељ (Рим 2,20). Сабирајући благо (θησαυρίζων) себи, он заправо „сабира (θησαυρίζεις) себи гнев за дан гнева, кад ће се открити праведни суд Божји“ (Рим 2,5).
Додатна литература
Charles H. Talbert, Reading Luke, Smith & Helwys Publishing, Macon, GA, 2002; стр. 155 и даље.
Павле Надим Тарази (Paul Nadim Tarazi), New Testament Introduction, Vol. 2: Luke and Acts, St Vladimir’s Seminary Press, Crestwood, NY, 2001; стр. 103–104.